OUTDOOR: Вода

Вода је прва и најважнија човекова потреба. Око 70% наше телесне тежине сачињава вода. Наше тело употребљава течност ради избацивања отровних супстанци из организма и регулисања телесне температуре. Воду губимо путем мокрења, изметом, знојењем, дисањем итд. Уколико се овај губитак не надокнађује долази до дехидрације. Постоји велики број директних узрочника дехидратације са којима се можемо сусрести у свакодневном животу. Међу оним најчешћим и најуочљивијим јесу повраћање, пролив, губитак крви, неухрањеност и, као најлогичнији разлог, неуношење довољно течности или воде која би могла да надокнади губитак знојењем и мокрењем.

Симптоми дехидратације први пут се обично манифестију онда када је особа изузетно жедна.

Најчешћи симптоми благе дехидратације су:

појачана жеђ
губитак апетита
сува кожа
мокраћа тамне боје
сушење уста
премореност и осећај слабости језа
притисак у глави

У условима када немамо довољно воде на располагању, воду треба пити у периодичним размацима, и то у мањим количинама и полако, задржавајући воду што дуже у устима. Треба избегавати сунце и јачу физичку активност (кретати се и радити само ноћу), избегавати јаку и зачињену храну, избегавати пушење и алкохол. Пожељно је изазивати лучење пљувачке помоћу

каменчића и сл.

Где треба тражити воду ?

Скоро свака средина у одређеној мери има воду . Треба знати како и где пронаћи воду. Атмосферске воде теку у правцу нагиба тла и избијају на неким местима правећи изворе. Они су обично на падинама, јаругама, ободима долина, тамо где има дрвећа и биља које тражи много влаге као што су врба, трска, рогоз и тамо где је биље више зелено и где је вегетација бујнија. На подземну воду могу указати трагови који показују да су ту копале животиње, или место изнад кога лебде мушице. На таквим местима је сигурно недавно било воде, или је пак вода близу површине. Вода може да се нађе и у коритима потока и река које пресуше у лето, тако што се корито копа уз ивицу избочених окука. Вода може да се скупи и помоћу росе тако што се везује мајица или нека тканина која лако упија воду око ножних чланака, а затим се хода по трави док се мајица не натопи росом. Пошто се мајица исцеди у посуду, поступак се може понављати све док не нестане роса. За сакупљање росе могу да послуже и хладне металне површине или хладно камење (наслагано у виду пирамиде) на којима се кондезује водена пара. Росу треба скупљати пре изласка сунца, јер врло брзо испари.

Пчеле или мрави који иду ка рупама у дрвету могу да нам укажу на рупе испуњене водом.

Птичији измет око пукотина у стенама може да нам укаже на присуство воде.

Пре употребе воде, било да се ради о бистрој или мутној води, воду треба дезинфиковати. Ево неколико начина да то урадите:

Најједноставније дезинфиковање је кувањем, да вода ври у трајању од најмање 10 минута.
Таблетама за дезинфекцију воде.
Хлорним кречом – у односу 0,5 гр на 100 л воде. Поступак дезинфекције воде хлорним кречом је следећи: хлорни креч се прво раствори па онда сипа у воду и добро промеша. После пола часа вода се може пити ако се при том осећа мирис хлора (доказ да је добро дезинфекована). Ако мириса нема, понавља се хлорисање додавањем још 0,5г хлорног креча.
Јодном тинктуром – стављањем 6-7 капи на један литар воде, која се затим добро промућка, остави да стоји пола часа, па тек онда пије.

Другим речима, воду пре употребе треба прво филтрирати (сл.1. и сл.2.) и тако отклонити крупније честице, затим прокувати па тек онда хемијским средствима дезинфиковати. Овим поступцима се из воде отклањају нечистоће и убијају разни паразити и микроорганизми. Воду загађену тешким металима или неким другим хемијским средствима не треба употребљавати.