Странице

четвртак, 24. мај 2012.

Исхрана у природи

Потребе за храном и водом одувек су терале човека да што боље упозна природу и могућности које му она пружа. Један од основних разлога је то што човек из природе добија храну без које не може опстати. А природа је огроман, непресушан извор, који је још је увек недовољно искориштен. Од око 350.000 биљних врста, које расту на земаљској кугли, приближно се једна трећина може јести, а човек користи за јело једва око 600 врста. Од око 2 милиона животињских врста, за прехрану се употребљава око 50. То значи да огромно богатство хране, које природа пружа, остаје неискориштено. Главни разлози за ово су незнање, укорењене навике у исхрани, предрасуде, страх од тровања и гадљивост.

Због тога, да бисмо боље користили у прехрани све што нам природа пружа, неопходно је упознати се са врстама јестивих дивљих биљака и животиња као и са стаништима истих, затим треба знати разликовати отровне и неупотребљиве врсте, упознати начин њихове примене за јело и како их сачувати и конзервирати на дуже време.

Познавање природних резерви хране добро ће доћи свима који се излажу опасности да се изгубе или остану беспомоћни у природи, нпр. планинарима, извиђачима, шумским радницима, излетницима, војницима итд.

ИСПИТИВАЊЕ НОВИХ И НЕПОЗНАТИХ БИЉАКА


Увек треба примењивати следећу процедуру када испробавате нове биљке које ће вам послужити као храна. Никада не прескачите поступке у процедури. Одредите да то ради само једна особа и да доврши поступак до краја. Ако се у било којој фази испитивања појави било каква сумња, биљку немојте јести.

ТЕСТ ЈЕСТИВОСТИ


Опажање: Пробајте идентификовати биљку. Проверите да биљка није слузава или изједена црвима. Немојте ризиковати са старим и увенулим биљкама.
Мирис: Преломите мали дио биљке. Ако има мирис по горким бадемима или бресквама - одбаците ју.
Иритација коже: Истисните нешто биљног сока или га лагано утрљајте у нежну кожу (нпр. испод надлактице). Ако се после тога на том месту појави осип, отицање или било какав нелагодан осећај, одбаците ју.
Усне, уста и језик: Ако се у претходној фази нису појавили знакови иритације, наставите даље с испитивањем. Између сваког следећег корака направите паузе од по 15 секунди како би се уверили да нема никаквих чудних реакција:
- Ставите мали део биљке на уснице
- Ставите мали део биљке у угао усница
- Ставите мали део биљке на врх језика
- Ставите мали део биљке испод језика
- Сажваћите мали део биљке
Ако било када осјетите неугодност, нпр. бол у грлу, иритацију, бодење или печење, одбаците биљку.
Гутање: Прогутајте мали део биљке и причекајте 5 минута. Током тог времена не пијте и не једите ништа.
Једење: Ако до сада нема никаквих реакција, нпр. боли у устима, узастопног подригавања, мучнине, желудачних или трбушних болова, биљка се може сматрати сигурном.
Ако се ипак појаве желудачне сметње, попијте много топле воде; немојте поновно јести све док бол не престане. Ако је бол озбиљна, покрените повраћање стављањем прстију дубоко у грло. Гутањем комадића дрвеног угљена, који уједно у дигестивном тракту може упити отров, такође ћете покренути повраћање. Такође и бели дрвени пепео који помешан са водом чини пасту, може отклонити желудачне болове. У сваком случају код озбиљних тровања је неопходна лекарска помоћ.

БИЉКЕ КОЈЕ СЕ МОРАЈУ ИЗБЕГАВАТИ


Избегавајте све биљке које садрже млечни сок, осим ако сте утврдили да су сигурне (нпр.маслачак).
Изегавајте црвенкасто биље, осим ако сте утврдили да је сигурно.
Избегавајте воће чији је плод подељен на 5 делова, осим ако сте утврдили да је одређена врста сигурна за јело.
Избегавајте биљке са ситним бодљама на стабљици и лишћу: те бодље могу иритирати уста и дигестивни тракт.
Избегавајте старо и увенуло лишће - неке врсте производе смртоносни отров када вену (нпр. купина, малина, шљива, бресква и вишња/трешња). Све су сигурно јестиве када су младе, свеже и суве.
Избегавајте зрелу папрат - она уништава витамин Б у организму и може бити смртоносна. Све врсте папрати које расту у северним подручјима умереног појаса су јестиве када су младе, но неке могу бити прегорке да би биле укусне, а другима је потребно пре јела одстранити длачице које су у облику трња: откините врхове младих листова, затворите шаку којом сте обухватили врх стабљике и повуците ју заједно с листом папрати према доле како би одстранили "длакави омотач".

ОТРОВИ!


Постоје две врсте отрова у биљном свету које је лако препознати:

Цијановодична киселина: укуса и мириса на горки бадем или брескве. Најпрепознатљивији примјер је Црвенкасти Ловор: преполовите лист и запамтите мирис. Касније избегавајте све биљке с таквим мирисом.
Оксална киселина: соли (оксали) се појављују у биљкама као што су Дивља Рабарбара и Шумска Лобода. Препознатљиве су по оштром, сувом и бодљикавом осећају, односно осећају печења када се њима додирне кожа или језик. Одбаците све биљке које одговарају том опису.

ДЕЛОВИ БИЉКЕ ЗА ИСХРАНУ

ЛИСТ - Бреза, коприва (вршни млади листови), пољско зеље, планинско зеље, кисељак, лисац, срчењак, папрац, троскот, брашњеник, црни слез, велика слезовача, чуваркућа, жути јарић, медуника, детелина бела барска и ливадска, боквица женска, јагорчевина, звончић, маслачак, бела рада, сремуш, зечица.
ПЛОД - Храстов жир, боровница, јабука дивља, водени орах, дрен, планика, црвени и бели глог, трњина, дивља крушка, пољска и зимзелена ружа, шумска купина, јаребика, мукиња.
ЦВЕТ – Багрем.
РЕСЕ – Леска.
КРТОЛА – Врањак.
ЛУКОВИЦА - Птичје млеко, сремуш, дремовац.
КОРЕН - Водена боквица, маслачак, зечица, дивља шаргарепа.
ЦЕЛА БИЉКА - Сибирски лук.
ХЕРБА - Мишјакиња.
ОВРШЦИ - Омага и црвена омага, лобода, папрац.
МЛАДИ ИЗДАНЦИ - Навала, бујад.


Биљке које се код нас најчешће користе у исхрани:


Коприва

Urtica dioica, породица Urticaceae — коприве (жара, велика коприва, жегавица, жгоча коприва, кропива). Вишегодишња зељаста биљка. Може да нарасте и преко 100 цм у висину. Стабљика је четвртаста. Листови су јајолико-дугуљасти, са продуженим шиљастим крајем, по ивици зупчасти. С обе стране покривени су кратким меким длакама. И стабљика и листови обрасли су још и дужим, ломљивим длакама пуним киселине која жари и изазива пликове на кожи. Ситни, неугледни зеленкасти цветови скупљени су у разгранату гроздасту цваст при врху стабљике или њених огранака. Цвета јуна и јула.
Веома је распрострањена у целој нашој земљи, од низина до високих планина. Расте по запуштеним местима, као коров украј путева, око насеља, торова, крај ограда, по шумама, мочварама, запуштеним њивама и воћњацима и на сличним местима, често у великом мноштву на једном месту.
Млади изданци и листови, као и овршци младих стабљика могу да се употребљавају за справијање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл., а такоде могу да се прже на уљу или масти. Исушени и самлевени у прах могу да се чувају за каснију употребу, а могу и свежи да се конзервишу на различите начине. Не постоји опасност да се замене са неком другом шкодљивом биљном врстом и могу да се употребијавају без ограничења. Листови се највише употребљавају у пролеће, али и касније, па и у јесен од накнадних избојака. На местима на којима се коприва јавља у већој количини један човек може за један час да набере до 4 кг листова и сочних овршака стабљике. 


Коприва

Зеље

Rumex crispus, porodicа Polyg-onаceаe — троскоти (пољско зеље, коњски штавељ, шта-ваљ, шавије, шћав-ељ). Вишегодишња зељаста биљка, нарасте од 50 до 100 цм, са јаком, слабије разгранатом ст-абљиком. Листови су дугуљасти, при земљи су већи и шири, а уз стабљику ужи и мало мањи. Сви листови су по ивици коврџаво наборани. Цветови су ситни, зеленкасти, многобројни и налазе се у бројним класастим цвастима при врху и у горњем делу стабљике. Цвета јуна и јула.
Распрострањен је у скоро целој нашој земљи и веома је чест од низина до око 1500 м надморске висине. Расте по свежим и влажним местима, око потока, јаркова, на запуштеним травњацима, пашњацима и њивама, често као коров и у већој количини.
Млади листови могу да се употребљавају за справљање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл. и то у неограничено) количини. Скупљају се од раног пролећа до краја маја, пре него што се развије цветна стабљика. Често могу да се користе и накнадни листови који изби-јају крајем лета или у јесен, нарочито после кошења ливаде. На местима на којима се штавељ јавља у већој количини, један човек може за један час да сакупи до 2 кг употребљивих листова. 

Зеље
Пољско зеље
Коприва и зеље
Коприва, зеље и кромпир 

Маслачак

Taraxacum officinale, породица Compositae — главочике (жутеница, млекача, талијанска салата). Вишегодишња зељаста биљка. Листови су јој сви приземни и поређани у круг око цветне стабљике; по ивици су зупчасти, а каткада и дубље усечени. Цветна стабљика је шупља, нарасте до 20 па и 30 цм у висину, а на врху носи сложену цветну главицу састављену од великог броја збијених жутих цветова. Цвета од марта до октобра. По цветању, ситно семе је снабдевано свиластом кундаром, помоћу које ветар може на далеко да га разнесе. У читавој биљци налази се бели млечни сок нагорког укуса. Под земљом се налази доста дебео вретенаст корен жуте боје.
Распрострањена је у целој нашој земљи, од низина до високо у планине: по баштама као коров, украј стаза и путева, по утринама, травњацима, ливадама, на присојним странама, по запуштеним њивама и другим местима, често у веома великој количини, тако да се у време цветања цела површина зажути, а кад биљка прццвета, забели.
Млади листови пре цветања су једно од најбогатијих дивљих поврћа витамином Ц. Могу да се употребе за салату, за справљање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл. Треба брати само младе листове, иначе постају знатно горчи. У јесен често избијају нови млади листови који могу да послуже у исте сврхе као пролетњи. Каткада се и зими испод снега могу наћи употребљиви листови. У нас може да се наде више вариетета и подврста маслачка. На местима где се маслачак јавља у већој маси, један човек може за један час да сакупи до 2 кг розета са употребијивим листовима. Корен од маслачка, вађен у пролеће или јесен може да се употреби куван, слично кромпиру или мркви. Такође може да се једе и сиров, али танко исечен на кришке, иначе је много чврст. Испечен корен служи као замена за кафу.

Маслачак
Салата од маслачка

Јагорчевина


Primula vulgaris, porodica Primulaceae — јаглика (јаглац, јагарчина, јагхче, јаголница, јаглец, крапче, игавец, пискавка). Вишегодишња зељаста биљка, висока 5 до 10 цм. Листови су приземни, жућкастозелене боје, дугуљасто-јајасти, наборани, са веома израженим лисним жилама, које се потпуно сужавају у сасвим кратку дршку. Цветови су јасно жути, на дужим петељкама које избијају право из приземног бокора. Цвета у рано пролеће.
Распрострањена је скоро по целој нашој земљи, од низина па до око 1200 м надморске висине. Расте по ливадама са ниском травом, у ретким светхм шумама, на шумским пропланцима, међу жбуњем, по ивицама шума и на сличним местима.
Листови садрже веома велике количине витамина Ц и спадају међу најбогатије изворе овог витамина. Употребљавају се свежи за салату, затим за справљање чорби, варива, пиреа, надева и сл. Сматра се да већ неколико свежих листова могу да задовоље дневну потребу човека за витамином Ц. Не треба их употребљавати у великој количини пошто садрже сапонина, па у таквом случају могу да буду шкодљиви. Не постоји опасност да се замене са листовима неке друге сличне врсте, која би и у мањој количини била шкодљива. На местима на којима се јагорчевина јавља у нешто већој количини, један човек може за један час да набере до 1 кг употребљивих листова. Листови се могу употребљавати и за справљање витаминских чајних мешавина.


Јагорчевина
Трска

Phragmites communis, породица Gramineae траве (трст, трост, трстика, сирчица, макаљ). Вишегодишња биљка, висока 2 до 5 м, са одрвенелом стабљиком дебелом и до 2 цм. Листови су дугачки, уски, шиљати. Има веома развијен поданак, дугачак и по неколико метара. Цветови су смеђе-црвенкасте боје и сложени су у метласту цваст при врху стабљике. Цвета у јулу.
Распрострањена је у целој нашој земљи. Расте по барама, на мочварним и влажним местима, уз обале река споријег тока, по рибњацима, каналима и на сличним местима, често у веома великом мноштву на једном месту, покривајући простране површине (тршћаци).
Сасвим млади изданци и листови могу да се употребљавају и за кување чорби и варива, али само кратко време, јер веома брзо постају чврсти и неупотребљиви. Могу да се суше, а затим мељу у брашно и користе као додатна сировина за спремање хлеба. Кад се стабљика озледи, из ње тече густа маса, која се убрзо стврдне. Она садржи доста смоле и шећера и може непосредно да се користи за јело или за справљање разних посластица. Поданак садржи много скроба, затим шећера и других материја. Осушен и самлевен даје одличну сировину за хлеб, каше, разне посластице и сл. Са једне веће баре или мочваре покривене трском могу да се добију веома велике количине свих ових сировина, које могу да се користе без ограничења. Не постоји опасност да се замене са неком другом шкодљивом биљком.

Трска






Нема коментара:

Постави коментар